Translate

уторак, 22. март 2011.

SEDAM SEKUNDI


Ljubav je kada te ugledam u gomili ljudi i onda se odjednom ta gomila ljudi razlije u neprepoznatljiv žamor i nerazgovetne boje. U sredini te sveopšte gužve stojiš Ti meni nepoznat do tog momenta a u sledećem momentu već te znam i poznajem.
Desnom rukom nonšalantno skloniš kosu sa čela a meni se zanese pamet na onu stranu gde si pomerio svoj neposlušni pramen .
Zatim zagnjurim glavu u oblak skupih parfema i oznojenih tela koji lebdi blizu tavanice. U celoj toj konfuziji isparenja, osetim ukus samo tvoje jedne slane kapljice znoja što ti se krišom skotrljala niz vrat i nestala u slepom uglu izmedju okovratnika i ramena .
U tom trenutku prvi put shvatam opravdanost excentrično postavljenih rožnjača u mojim očima, koje dopingovane adrenalinom, poput X zraka iz rengen aparata skeniraju i kroz armirane betonske zidove a kamoli kroz tanani materijal tvoje odeće .
Vidim te skroz. Svako mišićno vlakno, strukturu dlačica, pore na tvojoj koži, hemoglobin kako tutnji kroz nevidljive kapilare u tvom srcu (zato zbog mene  ne moraš nikada da kupiš nešto skupo i markirano, ja se ne razumem u modu) .
Vidim električne impulse tvog mozga dok iz memorije prikuplja slova da skopi sledeću zanimljivu rečenicu i bira odgovarajuće emocije lica da je što ubedljivije proprati.
I dok opušteno pričaš sa svojim prijateljima, ja grozničavo razmišljam šta da kažem, šta da uradim, šta...šta...šta....jer već unapred znam da sve što kažem biće jezivo glupo i sve što uradim biće najtrapavije moguće .
Kupujem vreme od same sebe sabirajući u glavi napamet koliko je vremena potrebno da se čovek zaljubi .

Jedna sekunda da trepnem .
Druga sekunda da zastanem u pola koraka .
Treća sekunda da mi srce preskoči jedan otkucaj .
Četvrta sekunda da progutam knedlu koja mi se preprečila u grlu .
Peta sekunda da mozak obradi sve informacije .
Šesta sekunda da udahnem vazduh jer sam u medjuvremenu zaboravila da dišem .
Sedma sekunda da zašrafim rašrafljena kolena .

I dok ja tako sabiram, prebiram, oduzimam, delim, stepenujem, korenujem, šrafim i rašrafljujem, Ti lagano, poput one nevidljive kapljice znoja odlaziš u nepoznatom pravcu i ostavljaš me sa tragikomičnim i tragipaničnim izrazom na licu da se svadjam sa svojim Bogom što mi u zadnjem momentu nije šapnuo neko spasonosno rešenje.

Bog :" Ja ne znam šta bi ti još htela od mene ?"
Ja :   " Ja ne znam šta od ovoga gore može da mi se dogodi ?!"
Bog :" Može . Izgubila si mobilni telefon ."
Ja :   " Ma šta me briga, ionako ne znam ni jedan broj napamet a i one koje znam pogrešno sam upisala !"
Bog : "O , Bože...."

Ana San Snova Milinović

Нема коментара:

Постави коментар