Translate

уторак, 15. јануар 2013.

ISTINITA BAJKA O MOM TATI

Jednog toplog septembarskog dana moja mama reče :
"Uh, koja vrućina. Kako bih sad rado pojela sočnu nakiselu jabuku."
A moj tata (koji je bio Titan) čim je čuo njenu želju, ne časeći časa otišao je u šumu i pred zoru se vratio sa stablom oskoruše prebačenom preko desnog ramena .
Drvo je zasadio u bašti baš na onom mestu gde je bio mamin omiljeni kutak za čitanje i vez .
I tako, sede oni ispod zelene krošnje u debelom hladu, grickaju opore jabuke od kojih su im se skupila usta i tata reče :

"Baš nešto razmišljam Vera, šta bih mojoj ćerki mogao da dam u nasleđe? Šta ti se kod mene najviše sviđa?"

"Paaaaaa... kod tebe mi se sve sviđa - nasmeši se mama koja je bila prekrasna kao i sve šumske vile iz njenog plemena - ali najviše mi se sviđaju tvoje titanske ruke ."

" Dobra ideja - obradova se tata - pokloniću joj svoje ruke !"

" Ali tataaaaaa - proderah se ja piskutavim glasom ( jer tada sam još uvek bila u obliku tačkice u maminom stomaku i nisam imala snage da vičem kao sada) - šta će mi tolike ručerde ?!!! Ja hoću da budem princeza šumska vila !"

" Tišina !"- naroguši se mama - naravno da ti trebaju titanske ruke ! Sa njima će tvoj zagrljaj biti velik i topao ! Sem toga neće ti biti pretežak ni jedan teret i što je najvažnije, ako te neko dira moći ćeš da zavališ šamarčinu da se sve puši - ispali mama kao iz topa svoj poslednji adut kada je videla da mom plakanju nema kraja .

"Moći ću da zavalim šamarčinu da se sve puši ? - u sekundi je presahnula i poslednja suzica iz mojih očiju .

" Da ali to je krajnja opcija !"

" Hmmmmm.....pa dobro, onda važi....."

I prošlo je od tada puno, puno godina. Podigla sam sa ovim svojim rukama tone i tone tereta. I podelila sam bezbroj zagrljaja.
Čim vide moje titanske ruke, ljudi požele da ih one zagrle jer u tom zagrljaju osete spokoj, radost i utehu .
A šamar nisam podelila ni jedan...ma preslaba su ljudska bića za titanski šamar, iako su ga bezbroj puta zaslužili. Itekako !

Moje tri mlađe sestre koje su princeze šumske vile (kao mama), ponekad su malo ljubomorne na mene. Na primer : kad ne mogu da odvrnu poklopac od tegle sa đžemom ili kad se autom zaglave u snegu pa nemaju snage da ga poguraju ili kad im je pretežak đžak krompira koji su kupile na pijaci .
Ja ih tada zagrlim i objasnim da nije lako biti Titan (iako to izgleda lako na prvi pogled) jer ima puno, puno tegli na ovom svetu čije poklopce treba odvrnuti a o krompirima da i ne pričamo...
Ana



Ana San Snova Milinović

Нема коментара:

Постави коментар