Kada imaš sestru, obujete neke šarene čarape, bilo koje (mogu biti i stare) sednete na pod i pričate.
Moja sestra i ja ne ličimo, pa se nikada nije desilo da nas ljudi zamene ili kažu :"Hej, znam, ti si Draganina sestra" ili "ti si Anina sestra poznao sam te po očima ili po nosu ili po osmehu..."
Dragana i ja smo potpuno različite.
Imamo drugačiji oblik i boju očiju, pa samim tim i svet vidimo na drugačiji način. Imamo različita usta pa naše izgovorene reči imaju drugačiju formu i značenje.
Dragana ima ruke koje je nasledila od čukun dedine familije a ja od tamo nekog nepoznatog predka još iz vremena kamenog doba . Isto je i sa svim ostalim delovima našeg tela.
Ali ono što imamo veoma slično su naša stopala. Ona toliko liče, da nas često odvedu na ista mesta. Čak i ako mi se ne ide, moja stopala obuju cipele i sama krenu jer znaju da je Dragana tamo.
Na ovoj fotografiji neću označiti ko sam ja a ko je Dragana jer baš volim kad imamo nešto isto pa ljudi ne znaju ko je ko.
Ipak kada bi moja mama videla ovu fotografiju ona bi odmah znala da je čarapa na kojoj viri končić moja, jer bi ga Dragana momentalno odfikarila makazama, a ja ne, meni je baš sladak....
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар