Translate

недеља, 02. новембар 2014.

PRIČA O BABI , LIMUNU, VIMU i ČAJU (nek ide život, veslaj)

U zlatnim danima mog detinjstva, deca su ubijala dosadu hvatajući zjale, pa tako i ja.
Sedim u dvorištu, gledam u nebo i strpljivo čekam da proleti neka zjala da je uhvatim.
I taman kad je najinteresantnije, baba me preseče strogim glasom : "Umesto što hvataš zjale , bolje bi ti bilo da opereš sudove, a posle idi da vežbaš matematiku, hoćeš da se ona tvoja jadna majka šlogira kad ode na roditeljski!"
"Ali babaaaaaaaa.....dobro, idem da operem sudove ! El moram i šerpe ?"
" I šerpe naravno, ali nemoj samo da ih smandrljaš k'o što znaš !"
" Izribaću ih pedantno."
" E, da vidim i to čudo"
I tako, dok ribam dno šerpe vimom sa mirisom limuna, razmišljam o korenu broja 235 na kvadrat i šta je to koren nekog broja i čemu služi i kako taj koren može u životu da se primeni ?!?! U stvari, kako ću ja taj koren broja 235 na kvadrat da primenim konkretno u svom životu ?
Ni do danas nisam ukapirala a ni primenila. Valjda to ide jedno sa drugim....
Ali, zato sam naučila da besprekorno ribam šerpe, ma možeš u njima da se ogledaš kako se cakle !
Ovu priču sam ispričala ne zato što sam se setila moje pokojne babe (Bog da joj dušu prosti) već zato što sam malopre pila zeleni čaj sa aromom limuna koji je imao isti miris (i ukus) kao onaj vim iz zlatnih dana mog detinjstva. Bože me oprosti.
Nek ide život. Veslaj.

Ana San Snova Milinović

Нема коментара:

Постави коментар