Dugo očekivana planetarna konfiguracija dogodila se tog tmurnog prolećnog jutra baš kada se Sunce probudilo pomalo mamurno od košmarne noći .
Trenutak nepažnje medicinskog osoblja noćne smene bio je savršeno vreme da skliznem u ovu dimenziju .
Moj dolazak je protekao nezapaženo za sve ali nije promakao mojoj majci koja se momentalno rasanila od oštrog bola u karlici i pažljivo me osmotrila sa svih strana.
Od njenog nežnog dodira na mojoj glavi glatkoj kao porcelan izrasla je griva zlatnih uvojaka a u šućmuraste oči se preslikala zeleno plava nijansa neba koje je radoznalo virilo iza oblaka kroz prozor .
Trepnula sam dva puta da se naviknem na novu nijansu mojih očiju, što je izazvalo uzdah oduševljenja kod svih prisutnih .
"Ovo moje dete je lepo kao San Snova "- reče ozareno mama
"Ovo dete ne zna šta je strah"- reče razneženo Ksipeu Totek
"Ovo dete ne zna šta je blam" - reče fascinirano Bog
"Ovo dete dobija od mene čistu desetku za svoje čelične mišiće " - reče oduševljeno dežurni doktor
Iskoristivši momenat sveopšte nežnosti, dežurna medicinska sestra (čije se raspoloženje moglo formulisati kao blaga panika) diskretno šapnu dežurnom doktoru na uvo :
"Doktore, kasni mi već 17 dana...."
Dežurni doktor, specijalista ginekologije i akušerstva(najpoželjniji neženja beogradske bolnice "Dragiša Mišović") reče sa smeškom na usnama :
"Kako je divno imati jednog ovako slatkog anđelka !"
Bilo je to moje prvo dobro delo od trenutka kada sam došla na ovu planetu. A bilo je toga još dosta, ali pričaću vam o tome drugom prilikom.
Moram vam napomenuti da je moj kratkotrajni boravak u toj ustanovi (dok nisam otišla kući) ličio na letovanje u ekskluzivnom spa centru. I to sve zahvaljujući dežurnoj medicinskoj sestri .
Činite dobra dela uvek i u svakoj prilici. Isplati se .
Нема коментара:
Постави коментар