MOJ SAVRŠENI MUŠKARAC

Kada sam  bila dete, nisu postojali daljinski upravljači (da, ja sam bila dete u vreme paleolita)
Tada ste morali da ustanete sa stolice, pritisnete jedno dugmence i na taj način promenite kanal t.j. program na televizoru.
Ukoliko je  pri tom nešto šuštalo, krčalo, zujalo ili čangrljalo, okretali biste to isto dugmence ulevo ili udesno sve dok ne pronađete pravu talasnu dužinu.
Moj tata je redovno štelovao čarobno dugmence ili antenu svaki put kada bi počeo neki dobar film, tako da svim dobrim filmovima mog detinjstva fali prvih 15 minuta najvažnije radnje.
Omiljena serija čije sam emitovanje iščekivala cele nedelje je bila Muppet Show.
I tako, dok mama plete u drugoj sobi, ja smanjim ton da ne čuje šta gledam i tiho pevušim najavnu špicu emisije :
".... on the most sensational, inspirational, celebrational, muppetional, this is what we call  the Muppet Shoooooow...."
Naravno, nisam znala šta znače te reči ali sam pretpostavljala da je nešto senzacionalno, inspirativno i spektakularno ....
 Ubrzo bi moje uzbudjenje prekinuo strog glas iz kuhinje :
" Kakve to gluposti gledaš ?!"
" Ma ništa mama ... "
" Hajde odmah gasi televizor !"
" Ali maamaa zaštooooo? "
" Zato što ćeš sanjati košmare zbog tih nakaza ! "
" Ali nisu nakaze, baš je zanimljivo.... "
" Rekla sam nešto i neću da ponavljam ! " - reče moja mama, koja je u teoriji bila pravoslavna hrišćanka ali je u praksi  bez pardona primenjivala Bušido kodeks vaspitanja i ponašanja (što je u suštini isto)
I tako ja drhtavim prstićem pritisnem dugmence da isključim tv i sa suzama u očima odem u drugu sobu da spavam i sanjam prelepu miss Pigi i prepametnog žapca Kermita koji je imao sve osobine mog savršenog muškarca : inteligentan, pričljiv, vedar, talentovan i krajnje popustljiv prema njegovoj voljenoj Pigi (čak i kada ga ona mlatne preko nosa svojom slatkom fensi tašnicom ili nežnom ružičastom ručicom. Ali uvek s razlogom i opravdano i sa puno stila)
" Kada jednoga dana porastem , udaću se za muškarca kao što je Kermit šmrc , šmrc..." - tonula sam lagano u san , dok je mama završavala moj 105. po redu vuneni džemper koji nikad neću obući jer je glup i nije moderan, iako je super topao i udoban .....nema veze , nosiću ga po kući...

p.s.  draga mama, kakve li košmare sanjaju današnja deca . . . jadničci . . .
p.p.s.s. u međuvremenu , moja mama je postala Bušido - demokrata ( ili u prevodu digla je ruke od nas)
Ana San Snova Milinović