Jednog toplog septembarskog dana moja mama reče :
"Uh, koja vrućina. Kako bih sad rado pojela sočnu nakiselu jabuku."
A moj tata (koji je bio Titan) čim je čuo njenu želju, ne časeći časa otišao je u šumu i pred zoru se vratio sa stablom divlje jabuke prebačenom preko desnog ramena.
Drvo je zasadio u bašti baš na onom mestu gde je bio mamin omiljeni kutak za čitanje i vez.
I tako, sede oni ispod zelene krošnje u debelom hladu, grickaju opore jabuke od kojih su im se skupila usta i tata reče :
"Baš nešto razmišljam Vera, šta bi mojoj ćerki mogao da dam u nasleđe? Šta ti se kod mene najviše sviđa?"
"Paaaaaa... kod tebe mi se sve sviđa" - nasmeši se mama koja je bila prekrasna kao i sve šumske vile iz njenog plemena - "ali najviše mi se sviđaju tvoje titanske ruke ."
" Dobra ideja" - obradova se tata - "pokloniću joj svoje ruke !"
"Ali tataaaaaa - proderah se piskutavim glasom (jer tada sam još uvek bila u obliku tačkice u maminom stomaku i nisam imala snage da vičem kao sada) - "šta će mi tolike ručerde ?!!! Ja hoću da budem princeza šumska vila !"
" Tišina!"- naroguši se mama - "naravno da ti trebaju titanske ruke! Sa njima će tvoj zagrljaj biti velik i topao! Sem toga neće ti biti pretežak ni jedan teret u životu. Sve što je drugima teško, tebi će biti jednostavno i lako "- mama je pokušala da me uteši kad je videla da mom plakanju nema kraja.
"Sve će biti jednostavno i lako!? - U sekundi je presahnula i poslednja suzica iz mojih nevidljivih očiju.
A moj tata (koji je bio Titan) čim je čuo njenu želju, ne časeći časa otišao je u šumu i pred zoru se vratio sa stablom divlje jabuke prebačenom preko desnog ramena.
Drvo je zasadio u bašti baš na onom mestu gde je bio mamin omiljeni kutak za čitanje i vez.
I tako, sede oni ispod zelene krošnje u debelom hladu, grickaju opore jabuke od kojih su im se skupila usta i tata reče :
"Baš nešto razmišljam Vera, šta bi mojoj ćerki mogao da dam u nasleđe? Šta ti se kod mene najviše sviđa?"
"Paaaaaa... kod tebe mi se sve sviđa" - nasmeši se mama koja je bila prekrasna kao i sve šumske vile iz njenog plemena - "ali najviše mi se sviđaju tvoje titanske ruke ."
" Dobra ideja" - obradova se tata - "pokloniću joj svoje ruke !"
"Ali tataaaaaa - proderah se piskutavim glasom (jer tada sam još uvek bila u obliku tačkice u maminom stomaku i nisam imala snage da vičem kao sada) - "šta će mi tolike ručerde ?!!! Ja hoću da budem princeza šumska vila !"
" Tišina!"- naroguši se mama - "naravno da ti trebaju titanske ruke! Sa njima će tvoj zagrljaj biti velik i topao! Sem toga neće ti biti pretežak ni jedan teret u životu. Sve što je drugima teško, tebi će biti jednostavno i lako "- mama je pokušala da me uteši kad je videla da mom plakanju nema kraja.
"Sve će biti jednostavno i lako!? - U sekundi je presahnula i poslednja suzica iz mojih nevidljivih očiju.
"Da, kao što rekoh !"
" Hmmmmm.....Pa dobro, onda važi....."
Prošla je jesen i ledena zima a mama i tata su nestrpljivo iščekivali da se rodim. Familija i komšije su nagađale da li ću biti Titan ili Vila nabrajajući prednosti i vrline jedne ili druge opcije.
" Hmmmmm.....Pa dobro, onda važi....."
Prošla je jesen i ledena zima a mama i tata su nestrpljivo iščekivali da se rodim. Familija i komšije su nagađale da li ću biti Titan ili Vila nabrajajući prednosti i vrline jedne ili druge opcije.
Jednog prohladnog martovskog jutra (sneg se još nije otopio sa nežnih cvetova visibabe) došla sam na ovaj svet. Talasasta kosa žuta kao klasje zrelog žita dosezala mi je skoro do kolena a radoznalim plavim očima bez straha sam gledala svet oko sebe. Moje velike i jake ruke snažno su zagrlile tatina ramena pre nego što me je iz porodilišta odneo kući.
Čim smo prešli kućni prag čuo se zadivljeni žamor okupljene familije: "TITAN VILA!"
Nisu mogli da veruju svojim očima šta vide i kakva ih je sreća zadesila, jer legenda kaže da se
Nisu mogli da veruju svojim očima šta vide i kakva ih je sreća zadesila, jer legenda kaže da se
Titan Vile rađaju jednom u 10.000 godina i to samo iz čarolije ljubavi čiste kao suza.
Čak ni baba Draga koja je zasadila žir divovskog zapis hrasta zaštitnika i prebrojala 3.250 leta i zima nije videla ni jednu Titan Vilu za života.
Prišla je pažljivo, zagledala mi se u oči i nežno upitala:
"Šta nam ti dete donosiš? Koja je tvoja čarolija? Ko si ti?"
" Ja sam zvezdotočac i multimedikus"- šapnuh babi na uvo toplim i mekanim dečijim glasićem, lagano je dodirnuvši svojim velikim titanskim rukama. Skoro nevidljivi tračak svetlosti iz mojih prstiju prešao joj je preko lica i očiju i za tren izbistrio mutan, starački pogled.
"ZVEZDOTOČAC I MULTIMEDIKUS !"- Baba Draga je ponosno objavila radosne vesti a sve prisutne je ozarila sreća jer su znali da od tog trenutka počinje zlatno doba blagostanja njihovog plemena.
Ana Milinović
Нема коментара:
Постави коментар