ZABORAVLjENI JEZIK SAN SNOVA

Ljudi iz plemena San Snova govore jednim skoro zaboravljenim prastarim jezikom u kome nema grubo izvajanih, špicastih i ćoškastih slova, pa samim tim ni grubih reči ni rečenica jer su njihove misli satkane od tišine izlazećeg sunca, uzdaha zalutalog vetra i šapata tajanstvenog tirkiznog okeana.
San Snovci nemaju neke posebne fizičke osobine po kojima biste ih prepoznali, mogu biti debeli ili mršavi, visoki ili niski, vižljastog ili  zdepastog stasa, savršeno lepi ili savršeno ružni ali zato svi, od prvog do poslednjeg (bez izuzetka) imaju karakteristične oči koje se uvek smeju i zagrle vas svojim pogledom i  kad vas prvi put vide u životu i kad se zauvek rastajete.
Njihove oči ne poznaju razliku između imperatora i prosjaka i ne razumeju se u svetske monete koje služe za potkusurivanje i prikrivanje karakternih osobina.
Sa beskrajnom pažnjom i neutaženom radoznalošću posmatraju svet i ljude oko sebe. I ne prestaju da se čude, čak ni u poznoj starosti....

Prvi put sam se susrela sa drugim plemenima kada sam krenula u prvi razred osnovne škole.
Vratila sam se kući posle časova i demonstrativno rekla mami :
"Neću više da budem San Snova!"
"Šta to znači "NEĆU" ?" - upitala je mama začuđeno jer u jeziku San Snova ne postoji reč neću.
"To znači da HOĆU da budem nešto drugo!"
"Kako da budeš nešto drugo ? Svako je ono što jeste. A šta bi htela da budeš ?"
" Paaaaa, na primer : Gromoglasna ili Strahotresna ili Urnebesna ili Šupljoglava ili Miguljica Zmijuljica ili....Smorena....Da, oni su najpopularnije pleme u školi, hoću da budem Smorena!"
"Polazi u sobu kažnjena si ! Mesec dana nećeš gledati Mupet Show! Što se nisi setila da se ugledaš na pleme Bubalica - Sveznalica, barem bi imala neke koristi u životu!"
"Ali mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaa !!!!!"
"A tek ćeš nagrabusiti kad ti otac dođe sa posla!"
"Šta znači reč "NAGRABUSITI" ?"
"To znači da ćeš videti svoga Boga!"


Međutim, kad je tata kasnije popodne stigao kući nisam videla Boga kao što mi je mama obećala.
Dok mu je postavljala ručak i pričala šta se tog dana dogodilo, tata je samo nehajno mahnuo rukom i rekao:
"Ma šta se ženo nerviraš, ovo naše dete je San Snova ali skroz. Nema šanse da Miguljice i Urnebesci utiču na nju.
Hajde reci, da li je neko u našoj familiji tvrdoglaviji od nje....

A ako se slučajno smori, samo joj daj da pere sudove i sređuje kuću pa će odma' da je prođu bube."
I tako, u smislu prventive od raznih buba, od tog dana  sam pored školskoh obaveza bila zadužena i za pranje sudova i smatrala sam to velikom nepravdom sve dok nisam porasla i shvatila da su zakoni mog plemena veoma moćni i savršeno mudri.
Nas San Snovce Bog je blagoslovio da do velikih životnih fiozofija možemo da stignemo i perući gomilu masnih sudova iznad sudopere.
 Hvala mu na tome. Baš je lepo kad sve znaš a ne moraš mnogo da mozgaš i lupaš glavu. Ili da bubaš, Bože sačuvaj, pu, pu daleko bilo....

Ana San Snova  Milinović