Grickao sam vrh vlati trave na kojoj je još lebdeo miris njenog tela, neoprezno zaboravljen u prolazu.
U tom momentu, mrav koji je nešto istraživao na grani hrasta, okliznuo se i pao na moju glavu, tik iza desnog uva .
" Vidi, vidi, koga to imamo u gostima ?! Malog gospodara mravinjaka. Odlično, kao poručeno ! Ti si ovde po ceo dan i sigurno znaš sve o njoj. Neću te pustiti dok mi ne ispričaš svaku sitnicu u detalje !
Mrav se nije dao zastrašiti ni podmititi. Prezrivo odmahnu glavom i oglasi se prodornim krikom, koji je bio nečujan za uši ali je parao mozak kao oštro sečivo .
Istog trenutka iz mravinjaka su istrčale legije mrava, u formacijama koje su naizgled bile haotične, ali baš zato nisu obećavale ništa dobro.
Našavši se u neprilici, brzo sam pustio svog zarobljenika da slavodobitno odšeta prema svojim saplemenicima.
Na ulazu u mravinjak, okrenuo se nehajno i sa zlokobnim sjajem u očima reče: "Od sada u širokom luku zaobilazi našu teritoriju . Upozoren si !"
Pokunjeno sam koračao krivudavom stazicom prema ivici šume i tada, odjednom, gle čuda, čuo sam umilni meki glas koji me doziva preko livade.
Moja voljena, mila, dragocena, nedodirljiva....konačno !
Podigao sam glavu i zameketao radosno. Potrčao sam prema njoj pun nove životne radosti i ushićenja.
Sunce je obojilo moje rogove u zlatnu boju kao krunu pobednika. Moje gusto krzno mirisalo je na proleće....
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар