Išla sam u prodavnicu
da kupim kilo brašna i kvasac
kada sam na uzanoj stazici između kuća
ugledala neku veliku bubu
kako se koprca na leđima.
Prišla sam i okrenula je na noge,
a ona je brzo pobegla u gustu travu Đurinog dvorišta
ne rekavši mi ni hvala.
A i zašto bi ?
Jer mene je Bog i poslao na Zemlju
da baš tog dana, tog trenutka i na tom mestu
spasem bubu iz nezavidne situacije.
Ceo moj život je išao ka toj vektorskoj tački
linearnog preseka prostora i vremena.
A jednom, bio je jul sećam se,
osa mi je zarila žaoku do koske
kada sam zagnjurila ruku u bure sa kišnicom
da je spasem od davljenja.
Urlajući od bola iščupala sam otrovni žalac,
a moj muž je otrčao iz garaže u kuću da donese rakiju,
natopio je neku krpu i stavio mi oblogu na ruku.
"Hočeš da idem do apoteke da ti kupim nešto"-upita
"Hoću-rekoh rondajući- kupi mi lubenicu."
I kupio je jednu ogromnu od 15 kila,
rasporio je veštim potezom noža
i pružio mi njeno srce,
a ja mu nisam rekla ni hvala.
A i zašto bih ?
Jer Bog ga je i poslao na Zemlju
da mi kaže da se osa iz bureta ne vadi rukom,
već nekom grančicom,
a on je za to vreme čeprkao nešto oko kola,
umesto da ispuni smisao svog postojanja.
I dok su mi slane suze curile niz lice
i mešale se sa slatkim sokom lubenice,
zagrizla sam njeno crveno srce
kao Pigmej koji je u istom tom trenutku
na drugoj stani sveta u neprohodnoj kišnoj šumi
zario svoje zube u toplo srce
tek ulovljenog divljeg vepra,
odajući time počast i zahvalnost Bogu
što mu je dao oštro oko i čvrstu ruku.
A njegovi saplemenici koji su malo dalje sakupljali
slatki koren, sočne bobice i plodove papaje,
zgroženi tim prizorom glasno rekoše :"FUUUUJJJJJ"
I vraćajući se u selo uzanim puteljkom kroz gusto rastinje,
raspravljali su kako mu je takva grozomorna ideja mogla pasti na pamet,
besni što će morati da se pravdaju svojim ženama
zbog "tankog" ručka od par dlakavih gusenica i debelih crvića,
dok će se iz kolibe Phatine žene širiti miris paprikaša
sa svinjskim kolenicama...
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар