U desnom oku je grad sa zgradama od tirkizne riblje krljušti i ogradama od vanile.Trgovi se talasaju od slapova vode, koja izvire iz čeljusti krilatih lavova. Sunce se prelama na lelujavim ulicama popločanim Lace Agatom, Malachitom i Rose Quartzom. Parkovi žubore dečjim smehom. Drvoredi škripe pod teretom rascvetalih grana .
Tvoje desno oko me gleda sa radošću .
Ono prepoznaje moje korake kada naiđem ulicom još izdaleka. A kada mu se približim, jednim pogledom me pretvori u šumsku vilu, oboji mirisima divlje jagode i razbaca po mračnom nebu kao vatromet.
U tvom desnom oku ja sam ponekad leptir, nekad delfin, akrobata na trapezu, vidar, pesnik, skitnica i policajac i pajac ali nikada nisam obična, jer tvoje desno oko zna da ja nisam obična, čak i kada sam najobičnija ...
Tvoje levo oko je kamena tvrđava oko grada, sa kulama od kedrovog drveta visokim do nebeskog svoda. Tvoje levo oko u sumrak razgovara sa bogom i tada poprima oblik anđela koji me nežno uzme u naručje onda kada sam plačljiva i ranjiva, besna, tužna i ružna ....
Kada uzmem mač i krenem sa duhovima da se borim, tvoje levo anđeosko oko mi oštricu iz ruku skloni i jednim pogledom me u zlatnu ribicu pretvori i nauči, kako se po oblacima plovi.
Tvoje levo oko me gleda sa nežnošću. U njemu ću ja uvek biti dete.
U tvojim očima, ja mogu da budem ono što jesam i da radim što god poželim. A ja želim da naučim da letim i doletim do tvojih visina .
Ana Milinović
Нема коментара:
Постави коментар