Ali on odlučno reče : "Ne može! Svaki vetar je ponosni zaštitnik jedne kose a moje plemenito ime je : Smeđi Vetar sa Mirisom Kokosa i Vanile."
Na kraju zaključi sarkastično: "Nemoj da to shvatiš lično ali moja je dužnost prva da njegovu kosu čuvam, od neprimerenih želja i nezakonitog otuđenja."
Dok šetala sam pokisla i jadna i od svog tog mirisa kokosa i vanile pomalo gladna, usudih se da poželim da sa njime jedan osmeh podelim .
Ali usne rekoše: "Ti mora da si stvarno luda? Zar ne znaš da taj osmeh čini čuda? Patentiran je i osiguran na gomilu para, jer ljudima srce slama. Ne može taj osmeh tek tako da se troši i deli, mnogi bi ga za sebe hteli."
Stajala sam na sred puta, besna i ljuta i sada već skroz bez nade, kad mi na um jedan spartanski zakon pade: "Sve što ti treba, može i da se ukrade !"
Ma ne, nisam ja u tom fazonu, radije ću u suzama da dočekam zoru.
Ko želje svoga srca spreči, vreme će sve rane da mu izleči.
Poslovica ova možda preteruje ali šta mi drugo preostaje nego da joj verujem.
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар