Držao si me na dlanu, dragocenu česticu pramaterije i svakoga dana tačno u podne gledao kroz moje providno telo prema nebu .
Mislila sam tada da se diviš i proučavaš nijanse solarne oluje koja se replicirala u genijalno osmišljenim bozonima moje kristalne strukture ali ti si u stvari izračunavao trajektorije i efemeride svog novog zvezdanog putovanja i odbrojavao minute do nulte tačke.
Osmog dana si otišao.
Tvoje biće se stopilo sa stratosferom boje oniksa a vetar je rasuo poslednje, jedva čujne reči iznad Velike pustinje :
"SPEKTAKULARNI IZUMI SU ZASNOVANI NA JEDNOSTAVNIM REŠENJIMA !"
A ja sam se tog nezaboravnog jutra osećala upravo tako : jednostavno spektakularno !
Predamnom je bilo svo vreme ovoga sveta...
Znaš da ti nikada nisam dosađivala ali sada je situacija urgentna.
Još uvek čuvam tajnu tvoje jedinstvene formule ali ne znam koliko ću još dugo moći ...
Vrti mi se u glavi od ovog beskrajnog hodnika hadronskog kolajdera...ubrzanje već odavno prevazilazi sve parametre moje izdržljivosti...moja struktura se lagano raspada... a onda znaš šta sledi...
Ako želiš da sačuvaš svoja voljena bića i dragocenu planetu, požuri i vrati se što pre jer sam već počela da odbrojavam vreme unazad ...do nulte tačke .
Izvini.
Zauvek tvoja, spektakularna čestica.
Veliki pozdrav sa Zemlje .
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар